Историјат
 |
Прве идеје о изградњи ускотрачне жељезнице на парни погон од Суботице до Палића јавиле су се 1863. године. Али дуго сем разних расправљања ништа се није десило. Коначно је 1895. године склопљен уговор са Ернестом Линдхајмом из Беча о изградњи трамвајске линије, електричне централе и градског електричног осветљења. |
| 7. септембра далеке 1897. године пуштено је свечано у саобраћај прва трамвајска линија у Суботици, која је наредних дана почела да саобраћа за грађанство по реду вожње и уз наплату превоза. |
 |
|
Траса прве трамвајске линије била је дугачка 9,5 километара а ишла је од Сомборске капије преко "Рудић?"-а, поред Градске куће, преко "Корза" и жељезничке станице до "Сегединске" пруге на Палићу. Тада је предузеће у свом возном парку имало 10 моторних кола, 6 приколица и једна радна кола. |
 |
 |
Средином двадесетих година овог века појављују се и прве аутобуске линије у Суботици. Поједини аутопревозници су добијали концесије од града за отварање аутобуских линија ради повезивања делова града и приграда који нису имали трамвајску линију или железницу. |
Првог јануара 1948. године се градски саобраћај издваја из заједничког предузећа са електричном централом под називом "Суботичка електрична жељезница".
Други преломни моменат у развоју Предузећа је изградња објеката на садашњој локацији. Изградња је почела 1954. године а завршена 1995. године док је пресељавање свих функција Предузећа завршено још 1956. године.
Велики део послова на изградњи објеката нове локације као и изградњи трамвајских мимоилазница и реконструкцији пружне мреже је рађено добровољним радом радника Предузећа.
Веома значајан моменат у развоју Предузећа представља почетак обављања аутобуског превоза путника.
Године 1962. године се "СЕТ"-у припаја аутобуски превоз из предузећа "Динамо".
Почело се са 10 старих аутобуса марке Чепел и ТАМ. Предузеће мења свој назив у "Градско саобраћајно предузеће". Почиње развој аутобуског саобраћаја и набавка нових возила. Отварају се нове аутобуске линије у градском и приградском саобраћају.
У 1964. години бележимо да је градско саобраћајно предузеће обављало превоз на две трамвајске линије, три градске аутобуске линије и пет приградских линија. Коначно се прешла граница Суботичке општине отварањем линије за Кањижу.
1. новембра 1969. године предузеће мења назив у "Суботица-транс".
Због изградње Е-5 пута кроз Суботицу прво је 1969. године укинута трамвајска линија до Александрова, а 1974. године због истих разлога, а највише због дотрајалости пружног постројења, контактне мреже и возила, трамвај је укинут.
 |
 Значка Суботичког електричног трамваја |
Пошто су грађани Суботице од самог почетка постојања Јавног градског саобраћаја навикли на завидан ниво услуга у градском превозу надлежни су се трудили да одрже тај ниво.
У интересу истог, ако погледамо двадесетак година уназад у "Суботица-транс"-у су сваке године градили нешто, отварају нове линије и набављају нове аутобусе и опрема.
|
Године 1987. је изграђена нова ремонтна радионица и управна зграда, а у периоду од 1984. до 1987. године су изграђена паркиралишта и ремонтна радионица за зглобне аутобусе. У исто време се из средстава самодоприноса грађана Суботице изградио и опремио велики број стајалишта и аутобуска станица у Старом Жеднику. |
 |
